Četvrta osobina:
Umjerenost u trošenju
الصفة الرابعة : توسطهم في النفقة بين الإسراف والتَّقتير
Allah je rekao:
وَالَّذِينَ إِذَا أَنفَقُوا لَمْ يُسْرِفُوا وَلَمْ يَقْتُرُوا وَكَانَ بَيْنَ ذَٰلِكَ قَوَامًا
i oni koji, kad troše (أَنفَقُوا), ne rasipaju i ne škrtare, već se u tome drže sredine
[25:67]
Jedan od kvaliteta i osobina robova Milostivog je njihova umjerenost po pitanju trošenja, spadajući između rasipničkog raskoša na jednoj strani i očaja na drugoj. To je jer znaju da će ih na Sudnjem Danu Allah pitati za blagodati koje im je dao jer se autentično prenosi da je Allahov Poslanik Sallallahu Alejhi ve Sellem rekao:
لا تزول قدما عبد يوم القيامة حتى يسأل عن عمره فيما أفناه ، وعن علمه فيما فعل فيه، وعن ماله من أين اكتسبه، وفيما أنفقه، وعن جسمه فيم أبلاه
“Neće se pokrenuti stopala Allahovog roba na Sudnjem danu sve dok ne bude pitan o svom životu – u šta ga je utrošio, o svom znanju – šta je po njemu radio, o svom imetku – kako ga je stekao i u šta ga je potrošio i o svom tijelu– u čemu ga je istrošio.”
Što se tiče njihove umjerenosti između prekomjernog trošenja i škrtosti to znači da ovi ljudi ne troše svoje bogatstvo prelazeći preko granica koje je Allah postavio po pitanju obaveznih i potrebnih stvari a s druge strane izbjegavajući očajnost. Oni rado troše na stvari koje su im i preporučene da na njih troše poput stvari koje im olakšavaju da žive halal životom i ulažu na stvari koje će im koristiti Drugom svijetu.
To je ono što se i očekuje od muslimana, da bude umjeren u svojim radnjama, niti da pretjeruje niti da zapostavlja. Isto se odnosi kako na trošenje tako i na ostale stvari vezane za vjeru i dunjalučki život.
Ka'ab ibn Faruk prenosi od Katade da je Mutarif ibn Abdullah rekao:
خير هذه الأمور أوساطها ، والحسنة بين السيئتين
Najbolji dio stvari je srednji dio, dobro se nalazi između dva zla.
Pa je Katade upitao Faruka:
ما الحسنة بين السيِّئتين
Šta je dobro između dva zla?
Pa mu je odgovorio:
وَالَّذِينَ إِذَا أَنفَقُوا لَمْ يُسْرِفُوا وَلَمْ يَقْتُرُوا وَكَانَ بَيْنَ ذَٰلِكَ قَوَامًا
i oni koji, kad troše, ne rasipaju i ne škrtare, već se u tome drže sredine [25:67]
Umjerenost u trošenju
الصفة الرابعة : توسطهم في النفقة بين الإسراف والتَّقتير
Allah je rekao:
وَالَّذِينَ إِذَا أَنفَقُوا لَمْ يُسْرِفُوا وَلَمْ يَقْتُرُوا وَكَانَ بَيْنَ ذَٰلِكَ قَوَامًا
i oni koji, kad troše (أَنفَقُوا), ne rasipaju i ne škrtare, već se u tome drže sredine
[25:67]
Jedan od kvaliteta i osobina robova Milostivog je njihova umjerenost po pitanju trošenja, spadajući između rasipničkog raskoša na jednoj strani i očaja na drugoj. To je jer znaju da će ih na Sudnjem Danu Allah pitati za blagodati koje im je dao jer se autentično prenosi da je Allahov Poslanik Sallallahu Alejhi ve Sellem rekao:
لا تزول قدما عبد يوم القيامة حتى يسأل عن عمره فيما أفناه ، وعن علمه فيما فعل فيه، وعن ماله من أين اكتسبه، وفيما أنفقه، وعن جسمه فيم أبلاه
“Neće se pokrenuti stopala Allahovog roba na Sudnjem danu sve dok ne bude pitan o svom životu – u šta ga je utrošio, o svom znanju – šta je po njemu radio, o svom imetku – kako ga je stekao i u šta ga je potrošio i o svom tijelu– u čemu ga je istrošio.”
Što se tiče njihove umjerenosti između prekomjernog trošenja i škrtosti to znači da ovi ljudi ne troše svoje bogatstvo prelazeći preko granica koje je Allah postavio po pitanju obaveznih i potrebnih stvari a s druge strane izbjegavajući očajnost. Oni rado troše na stvari koje su im i preporučene da na njih troše poput stvari koje im olakšavaju da žive halal životom i ulažu na stvari koje će im koristiti Drugom svijetu.
To je ono što se i očekuje od muslimana, da bude umjeren u svojim radnjama, niti da pretjeruje niti da zapostavlja. Isto se odnosi kako na trošenje tako i na ostale stvari vezane za vjeru i dunjalučki život.
Ka'ab ibn Faruk prenosi od Katade da je Mutarif ibn Abdullah rekao:
خير هذه الأمور أوساطها ، والحسنة بين السيئتين
Najbolji dio stvari je srednji dio, dobro se nalazi između dva zla.
Pa je Katade upitao Faruka:
ما الحسنة بين السيِّئتين
Šta je dobro između dva zla?
Pa mu je odgovorio:
وَالَّذِينَ إِذَا أَنفَقُوا لَمْ يُسْرِفُوا وَلَمْ يَقْتُرُوا وَكَانَ بَيْنَ ذَٰلِكَ قَوَامًا
i oni koji, kad troše, ne rasipaju i ne škrtare, već se u tome drže sredine [25:67]
